Osnovi termovizije

Termovizijski uređaji su nastali zbog potrebe povećanja efikasnosti pri osmatranju noću, kao i u uslovima smanjene dnevne vidljivosti ili loših vremenskih prilika.

Termovizija predstavlja snimanje toplote objekata. Sva tela emituju infracrveno zračenje (čak i led). Praćenje emitovanja ovog zračenja našlo je široku primenu u praćenju različitih pojava u različitim granama industrije.

Kamere za termovizijsko snimanje su po spoljašnjem izgledu slične CCTV kamerama, ali su posebno prilagođene da „vide“ onaj deo infracrvenog spektra koji je za ljudsko oko nevidljiv.

Termalne kamere: tehnologija spremna da osvoji svet.

Veliki broj tehnologija koje mi danas smatramo uobičajenim poreklo imaju u vojnoj industriji. Radar i mlazni motor su prvobitno razvijeni od strane vojske. Globalni pozicioni sistem (GPS) je razvijen ranih sedamdesetih od strane Američkog ministarstva odbrane kako bi navodili projektile. Kada je prvi ovakav sistem integrisan u automobil za civilnu upotrebu, GPS je i dalje bio veoma skup sistem. Danas je GPS praktično instaliran u svaki automobil.

"Majka" svih vojnih izuma je ono što je Pentagon zvanično nazvao "međugalaktička mreža". Razvijanje te ideje je dovelo do nastanka interneta. Bez sumnje, to je vojni izum koji je najviše promenio svet.

Danas postoji tehnologija koja, takođe, potiče iz vojne industrije i koja svoju primenu sve više nalazi u civilnoj industriji. To je tehnologija koja će ne samo promeniti naše živote, već će ih i spašavati. Ova tehnologija je nazvana termalna slika (thermal imaging).

Kamerama koje se danas najviše primenjuju - takozvanim CCTV kamerama - potrebna je svetlost kako bi davale sliku. Termalne kamere, koje se nekada nazivaju i infracrvene kamere, sposobne su da registruju minimalne razlike u temperaturi i da ih konvertuju u jasnu termalnu sliku, na kojoj se mogu uočiti i najsitniji detalji. Za razliku od drugih tehnologija kao što su pojačivači osveljenja, kojima je potrebna barem mala količina svetlosti da bi dali sliku, termalna tehnologija može da vidi i u totalnom mraku. Njoj svetlo uopšte nije potrebno.

Prve termalne kamere namenje vojsci razvijene su u Švedskoj 1958. godine od strane kompanije koja se zvala AGA, danas poznate kao FLIR Systems.

Ova tehnologija pruža mogućnost stvaranja jasne slike u totalnom mraku, magli, kiši ili snegu. Pošto kamere koje koriste termalnu tehnologiju mogu da "vide" i kroz dim, to ih čini još interesantnijim za svakodnevnu upotrebu.

Prva infracrvena kamera za komercijalnu upotrebu razvijena je 1965. Korišćena je za ispitivanje strujnih vodova. Bilo je potrebno da se čeka do 1973. da bi se proizvela prva infracrvena kamera koja radi sa lako prenosivom baterijom.

Iako se nazivao "prenosivim", ovaj sistem je i dalje bio veoma kabast. Tehnologija koja je korišćena u to vreme zahtevala je da kamera bude punjena sa tečnim nitrogenom, koji je rashlađivao infracrveni detektor integrisan u sistem. Ovo je trajalo sve do 1985. kada je FLIR Systems predstavio prvi sistem koji nije zahtevao da tečni nitrogen rashlađuje detektor. Umesto toga integrisan je takozvani cryocooler.

Da bi se napravila termalna kamera sa nehlađenim detektorom, čekalo se do 1997. kada je pronađen takozvani mikrobolometar (microbolometer). Jedna od glavnih prednosti mikrobolometra je to što on nema pokretnih delova, pa je zbog toga manje podložan lomovima. Troškovi proizvodnje su takođe smanjeni, što je omogućilo da proizvođači termalnih kamera smanje cene svojih proizvoda.

Sigurniji svet

FLIR - Sigurniji svetOva tehnologija sve više primene nalazi u sistemima nadgledanja i zaštite. Iako je ova tehnologija bila privilegija graničnih patrola i ostalih državnih korisnika, danas sve više industrijskih objekata koristi moć termalnih kamera za zaštitu svoje imovine i ljudstva.

Petrohemijska postrojenja, skladišta, proizvodni pogoni, luke i aerodromi... svi oni su ranjivi na krađu ili, još gore, na teroristički napad i mogu biti zaštićeni korišćenjem termalnih kamera. Terorizam, vandalizam i nasumično nasilje ugrožavaju sigurnost osoblja i integritet javnih i privatnih objekata. Svestran program zaštite koji integriše termalne kamere je ključ za sigurnost i smanjenje rizika. Termalne kamere otkrivaju pretnje skrivene u mraku, pretnje prikrivene nepovoljnim vremenskim uslovima, kao i pretnje prikrivene smetnjama koje prouzrokuju prašina, magla i dim.

Termalne kamere se takođe koriste od strane policije i ostalih državnih agencija. One im omogućavaju da pronađu i prate osumnjičenog u totalnom mraku. Osumnjičeni se ne može sakriti u žbunju ili senci, pošto je njegov toplotni potpis lako uočljiv uz pomoć termalne kamere.

U civilnoj oblasti, termalne kamere takođe pronalaze svoj put do korisnika. Velike kuće i imanja se danas već obezbeđuju uz pomoć ovakvih kamera i samo je pitanje vremena kada će veliki broj sistema zaštite domova koristiti male, ali moćne termalne kamere.